Vanzemaljska otimanja uvod

-Ljudi koji su prijavili iskustva otmica svedoče o njima kroz maglu. Izgleda kao da su uspostavljeni pojedini obrasci i da postoji neka standardna procedura tokom vanzemaljskih otmica. Ovo je prijavljivano širom svijeta. Iskustva otmica mogu biti zbunjujuća, traumatična i užasno remetilačka u privatnom životu. Ako su oni koji su ih doživeli izabrali da pričaju o njima, često su ismevani od strane prijatelja i porodice, osim ako nisu bili oteti i drugi članovi porodice. Čak i tada neki ljudi radije ne priznaju događaje. U nekim slučajevima, članovi porodice su postali otuđeni jedni od drugih nakon iskustva otmice.

Većina stručnjaka za mentalno zdravlje su skeptični kada se spomenu priče o vanzemaljskoj otmici, a mnogi od njih iskazuju uvredljive stavove prema onima koji su to iskusili. Ovo pokazuje žalosno nepoznavanje oblasti i neprofesionalni nedostatak saosećanja za osobu koja treba pomoć u sortiranju i integriranju takvog uznemirujućeg iskustva. U nekim slučajevima, otmica je dovela do iskustva lične duhovne transformacije. Ako osoba može prodreti iza emotivne i psihičke traume, možda pronađe neku poruku ili izazov koju treba prepoznati.

Prema nekim slučajevima prijavljenih otmica ljudi su uzimani iz automobila. Ovakvi slučajevi su tipično počinjali s pojavom NLO–a. Osoba (ili osobe) zaustave auto da bolje vide, a onda shvate da ne mogu da se pomere, postanu paralizovani i mozak im postane prazan. Kada opet postanu svesni okruženja, jedan vremenski period je prošao, obično oko 2 sata i više, i oni ili sede u autu, ili pored puta, ili se voze po putu na određenoj distanci od mesta gde se viđenje odigralo.

Neki od onih koji su ovo doživeli govore kako su vidjeli malecke „ljude“ da stoje pored letelice. Ukrcavaju se u pratnji malih bića. Nekoliko ljudi je možda upleteno i oni ulaze, ili budu podignuti, u letelicu. U nekoliko prijavljenih slučajeva, čitavi automobili zajedno sa svim putnicima ukrcani su na brod.

Otmica se može desiti noću dok osoba spava. Ako se tu nalazi partner onda je on tokom epizode „isključen“ i ne može biti probuđen. Otmica nekada počinje kao vrlo živ san, a detalji mogu ostati zamagljeni ili nestvarni. Osoba može biti probuđena malim bićima u spavaćoj sobi. Vanzemaljci, čini se, uđu kroz prozor u jarkoj (svetloj) svetlosti, a izveštavano je da dolaze i kroz plafon, zidove ili zatvorena vrata. Često je tu i jarki svetlosni izvor, ili u sobi, ili van nje. Osoba odlebdi sa kreveta kroz zid, ili zatvorena vrata, ili prozor, pa gore do letelice koja ga čeka. U nekim slučajevima dvoje, ili više članova porodice su podignuti u isto vrijeme. Žene koje vide svoju decu istovremeno podignutu posebno su potresene svojom nemoći.

Prema nekim izveštajima, otmice su se desile kada je osoba uključena u grupu ljudi sa kojom se bavi istom aktivnošću. Ostali u grupi možda postanu fokusirani na nešto drugo, ili možda budu „isključeni“, dok ciljana osoba odlazi od grupe i otkriva brod i mala bića koja je čekaju.

Otmica se može odigrati i usred bela dana, dok je osoba sama. Oni opisuju bljesak svetlosti, vrtložni prekid neke vrste, a onda period izgubljenog vremena, opet oko 2 sata i više. Tu je obično i amnezija koja se odnosi na taj kraći period. U opuštenom i izmenjenom stanju svesti tokom sesije, osoba se obično može prisetiti što se desilo u periodu gubitka vremena. Neki istražitelji koriste jedan vid hipnotičke regresije da istraže sećanja.

Mnogi ljudi s ovakvim iskustvima se sećaju da su bili podignuti na brod, ili letelicu, i odvedeni u jarko osvetljenu sobu. Svetlost je izbijala iz zidova i površina u sobi; nema fiksnog izvora svetlosti kao takvog. Oni vide opremu duž zidova i stol za ispitivanje. Uz strah i zbunjenost koju osoba oseća u tom trenutku, ova sećanja će možda izgledati nejasna. Osoba će možda biti zadržana u čekaonici neko vrijeme, a onda ispraćena od strane nekoliko malih bića duž zakrivljenih hodnika, ili koridora, do jarko osvetljene sobe. Scena liči na moderne kirurške sale u bolnicama: čisto, sterilno, osoblje učinkovito i impersonalno.

U ovakvom scenariju obično je prisutno nekoliko malih bića koja rukuju sa opremom i jedan koji pažljivo skida osobu. Oteti ne može da se pomjeri sa hladnog metalnog stola; prisutna je mentalna tromost i fizička paraliza. Mala bića mogu izvoditi jednostavne procedure pregleda: uzimati uzorke kože, krvi i tkiva s različitih delova tijela. U mnogim slučajevima otmica ljudi su viđali ulaženje višeg bića u sobu, očigledno nekog nadležnog kome se manja bića pokoravaju. Kada se ovaj pojavi, manja bića se često udalje od stola, dopuštajući potpun pristup pregledavanoj osobi.

Oteti oseća autoritet i zapovednu poziciju ovog višeg bića. Neki ljudi opisuju to biće kao „doktora“, čak i pre nego što izvede „medicinske“ zahvate. Neki oteti su osetili kako bi manja bića možda mogla biti neka vrsta inteligentnih robota, androida, pre nego živa bića.

Više biće nastavlja fizičku proceduru uključujući ekstrakciju jajnih ćelija od žena i sperme od muškarca. Mnoge žene su zatrudnile tokom otmice. Kroz nekoliko meseci ove žene su ponovo transportirane na brod i rastući fetus je odstranjen. Ove „nestajuće trudnoće“ izazvale su velike emocionalne traume mnogim ženama. Mnogi NLO istražitelji sugerišu da se od strane vanzemaljca provodi neka vrsta programa razmnožavanja.

Pred kraj ovog iskušenja, više biće, ili ona manja, mogu ukloniti, ili implantirati mali metalni uređaj, obično unutar uveta, nosa ili sinusnog otvora. Postoje spekulacije da ovi uređaji imaju svrhu lociranja, praćenja, kontrole ili neke vrste komunikacije.

Većina otetih bude vraćena u svoje krevete. Neki budu bačeni na otvorena polja, ili travnata područja, izvan njihovih domova. Oni onda lebdeći dođu do svojih kreveta, s lišćem ili travom zakačenom za noćnu odeću. Prijavljeno je da su neke ženske spavaćice bile obučene naopako! Neki ljudi otkriju nove modrice ili ožiljke na svojim telima, ili krv na dušeku i jastucima.

Krvarenja iz nosa nisu neuobičajena nakon abdukcija. Neki od ovih metalnih implantata ispadnu ili budu odstranjeni od strane lekara. Nekoliko ih se pojavilo na rengenskim snimkama, ili MRI skenerima, na različitim lokacijama u glavi. Za ovo ne postoje medicinska objašnjenja.

Neki slučajevi abdukcija uključuju čitave porodice, a takođe i njihove prijatelje. Dr. Karla Turner opisuje užase koje su njena porodica i ona trpeli kada su otkrili sumnjive signale i simptome tipičnih vanzemaljskih abdukcija. Takođe je opisala neprijatne posete svojoj kući od strane ljudi u vojnim uniformama, što može predstavljati alternativno objašnjenje. Ovo nije objašnjeno.

Karla Turner završava svoju knjigu izjavom o veoma stvarnom prisustvu vanzemaljca. I izjavom da, ukoliko ne naučimo što je svrha ovih vanzemaljskih upada, ostaćemo njihove bespomoćne žrtve. Tragično, dr. Karla Turner preminula je od raka početkom 1996. godine.

Pojavila se intrigantna korelacija između NLO abdukcija i NDE. U dvema knjigama Raymonda Flowera, „Posmatračii“ i „Posmatraši II“ (The Watchers), Betty Andreasson Luca slikovito opisuje njena iskustva otmica. Ona je vođena od strane vanzemaljaca kroz prolaz na čijem kraju su Velika vrata, sa svrhom sretanja Jednog. Mesto gde Jedan živi zove se Dom. Ovo je veličanstveno iskustvo, za razliku od nekih opisa NDEa. U drugoj knjizi, Flower upoređuje razlike i sličnosti između NDE i NLO otmica.

U „Omega projektu“, Ken Ring opisuje na nekom nivou paralele između NLO abdukcija i NDEa. Neki koji su imali NDE iskustvo vraćaju se sa detaljnim opisom tipične NLO otmice. Ring predlaže treći realitet, između fizičkog realiteta i čiste mašte, pod nazivom imaginarni realitet, u kojem se takvi događaji pojavljuju. Čini se da je ovaj realitet, ili nivo svesti, dostupan kada se osoba nalazi u izmijenjenom stanju svijesti.